Hidroizolacija terase i ravnog krova

Hidroizolacija terase i ravnog krova

hidroizolacija terase

Ravni krovovi i terase su dva tipa površina u zgradama, kućama i stanovima kojima je potrebna perfektna hidroizolacija. Površine po kojima pada kiša i na kojima sa sakuplja sneg izloženije su prodoru vode čak i od kupatila, jer se kupatila odmah brišu, a prskanje se meri mililitarima, dok na otvorene površine pada i po više destina litara vode po kvadratnom metru. Čak i kada su terase pokrivene, zbog udara vetra kiša ih može znatno pokvasiti, a ne treba zaboraviti ni atmosfersku vlagu i kondenzaciju, tako da je svaka terasa izložena veoma opasnom prodoru vode.

Iskustvo pokazuje da stanari najčešće ne reaguju na sekundarne znakove loše hidroizolacije i ne razmišljaju o tome kako da bolje izoluju terasu sve dok šteta nije već načinjena. I kada postoji problem, na terasi često ništa ne deluje neobično: pločice i fuge su cele, voda se ne zadržava i odlazi u sivnik. Međutim, jednog dana komšija će reći da je otpao komad maltera sa donje strane terase, i to je već trenutak kada treba hitno reagovati. Isto tako, od prve pojave buđi na plafonu sobe ispod ravnog krova, pa do momenta kada krov počne da prokišnjava često ne protekne ni godinu dana. Bez obzira kada je postavljana hidroizolacija na terasi, pre jedne, pet ili dvadeset godina, izuzetno je važno ponoviti proces čim se pojavi sumnja da hidroizolacija više ne vrši funkciju, posebno kada su u pitanju terase, kod kojih svako strukturno oštećenje može biti izuzetno opasno.

U ovom tekstu bavićemo se hidroizolacijom terase na kojoj nije postavljena nikakva izolacija (standardna betonska ploča), zatim reparacijom hidroizolacije uz vraćanje keramičkih pločica na svoja mesta posle reparacije, kao i postavljanjem hidroizolacije preko postojećeg sloja pločica, kako bi se potom postavio novi sloj pločica.

U sva tri slučaja proces je isti, sa tom razlikom što postoji više koraka ako se menjaju ili vraćaju pločice u odnosu na proces kada se samo postavljaju. Vredi spomenuti i da vraćanje starih pločica ima smisla samo ako je recimo reč o velikim kompozitnim pločama za krovove, koje su previše teške i skupe da bi se menjale, posebno ako je voda prolazila kroz fuge ili bočne pukotine a ne kroz same ploče. U drugim situacijama menjanje pločica je obično najbolje rešenje, jer je preveliki rizik vraćati pločice ako ne znamo koliko su porozne.

Hidroizolacija terase obavlja se na relativno sličan način bez obzira koja se tehnika koristi, odnosno da li se neki od premaza kombinuje sa mrežicom ili membranom, da li se pločice postavljaju preko hidoizolacionog maltera ili se koristi i lepak za pločice, odnosno da li se pravo izrađuje betonska košuljica ili ne - koraka može samo biti više, ali je redosted i način izvođenja osnovnih koraka ne menja.

 

Složenost postavljanje i cena hidroizolacije

Pre nego što počnemo da odgovaramo na pitanje kako se postavlja hidroizolacija na terasi, treba rešiti i nedoumicu da li je to posao koji treba prepustiti majstorima ili ga može obaviti i neko ko to radi po prvi put. Odgovor je da sve zavisi od situacije, ali da po pravilu to nije posao za one koji nemaju dosta iskustva. Ako zgrada ima veliku krovnu terasu (zamislimo na trenutak da tu niko nije nadogradio sprat) i stanari su skupili skromna sredstva za popravku, komšije mogu i same postaviti neki od povoljnijih hidroizolacionih maltera preko starih pločica i zatim nove pločice direktno na taj malter, što je način postavljanja izloacije sa najmanje koraka. Isto tako, iako imate garažu sa ravnim krovom koja vlaži, možete probati sami da postavite sloj bitumena na krov. Sa druge strane, ako renovirate veću terasu i kupil ste premium pločice ili imate ozbiljnih problema sa curenjem u prostorije ispod, tada obavezno angažujte iskusne majstore, kako bi oni istovrmeno pronašli kuda je voda oticala, reperirali štetu, postavili novu hidroizolaciju i postavili pločice.

Cena postavljanje hidroizolacije zavisi od velikog broja faktora. Kada se koristi neki od naprednijih sistema, koje proizvode ugledni EU brendovi, poput kompanije Sika, i ako se postavljaju nove pločice, tada je srednja cena 15 evra po kvadratu za materijal i rad majstora, bez pločica i fuga. Što je terasa veća, odnosno što je projekat veći, cena će biti niža, i obratno.

 

Četiri opcije za hidroizolaciju

bitumenske ploče

Bitumenske ploče

Hidroizolaciju terase moguće je obaviti na četiri načina:

  • Tečnom jednokomponentnom ili dvokomponentnom hidroizolacijom (cement-polimer);
  • Kombinacijom tečne hidroizolacije i mrežice koja se uranja u nju;
  • Sintetičkim membranama koje ne zahtevaju da budu uronjene u tečne ili polutečne materijale;
  • Bitumenskim trakama i premazima.

Svaka od ovih tehnika, ako se pravilno primeni, veoma je efikasna, i svaka ima prednosti i mane. Bitumenske trake su najpovoljnije, zbog čega su pogodne za velike površine i za površine koje se neće gaziti, poput ravnih krovova na koje se ne izlazi. Nedostaci bitumenskih trake leže u tome što su neznatno manje efikasne od membrana i kombinacije membrana i tečne izolacije, zatim što se postavljaju u debljem sloju i što nisu dovoljno paropropusne, te nisu idealne za objekte koji se ne vetre svakodnevno.

Sintetičke membrane od plastičnih materijala su najsavremeniji tip hidroizolacije, koji se uglavnom koristi za nove objekte. Nastale su u želji da se građevinarima pruži pouzdan i brz sistem za postavljanje hidroizolacije, koji može da se aplicira i na vertikalne ili zaobljene površine, tako da se često postavlja na zidove, ne samo ne krovove ili terase. Sintetičke membrane uglavnom postavljaju majstori koji imaju iskustva sa njima, nešto su skuplje, ali njihove velika prednost leži u tome što praktično nemaju nikakavu debljinu. Zašto je to važno? Postavljanje hidroizolacije koja ima visinu od nekoliko centimetara često pravi veliki problem sa pragovima, odnosno dovodi terasu u nivo vrata terase, što znači da voda može ući u stan ako su vrata otvorena ili na spojevima oko vrata. Plastične membrane preporučuju se za velike krovove, nove objekte i generalno uvek kada je cena membrane i cena rada majstora ista kao kada se postavlja tečna izolacija, što doduše nije često slučaj, budući da su membrane ipak high-tech rešenje.

Tip hidroizolacije koji je danas najpopularaniji kada se izoluju terase u stanovima je tečna ili polutečna izolacija, sa ili bez staklo-tekstilne mrežice. Prednosti ovog tipa hidroizolacije je u tome što se može koristiti na svim tipovima podloga, prilagođava se i nepravilnim oblicima terase, malteri se mogu razmazivati i vertikalno, a debljina izolacije nije velika. Još jedna prednost je u tome što je tečna hidroizolacija jednako dobra za nove objekte, kao i za situacije kada se pločice kasnije vraćaju ili za postavljanje novog hidroizolacionog sloja i novih pločica preko starih pločica. Deo majstora smatra da je ovaj tip hidroizolacije skup, a to je delimično tačno samo ako se poredi sa bitumenskim trakama. Ako je potrošnja tečne ili polutečne izolacije za nanošenje u dva sloja tri kilograma po kvadratnom metru, a cena oko 2.5 evra po kiogramu, dobijamo da je cena materijala 7.5 evra po kvadratnom metru, odnosno da se i velika terasa od 12m2 može pokriti sa utroškom materijala od samo 100 evra.

Da li je potrebno koristiti stakleno-tekstilnu mrežicu? Dok neki sistemi koriste mrežicu kao srednji sloj izolacije, Sika sistem je ne koristi. Za desetak godina, koliko se koriste novi Sika sistemi, nismo imali priliku da vidimo nijedan slučaj izolacije koja je propustila vodu, a da je pritom pravilno postaljena. Možda se za još 10 godina pokaže da sistemi sa mrežicom duže traju, ali za sada nemamo poseban razlog da preporučujemo sisteme sa mrežicom, budući da je Sika dvokomponentna hidroizolacija potpuno vodonepropusna. Zato, kada se saberu sve prednsoti različitih rešenja, možemo reći da je za terase u domovima, krovne terase i krovove po kojima se gazi najbolja polimer-cementna tečna ili polutečna hidroizolacija, a kada su u pitanju konkretni proizvodi, predlažemo liniju proizvoda švajcarske kompanije Sika, koja nudi nekoliko rešenja ovog tipa, kao što su Sikalastic 152, Sikalastic 1K i SikaBond.

Proces postavljanja cementno-polimerne hidroiziolacije na terasi

Postavljanje cementno-polimerne hidroizolacije, poput pomenutih Sika sistema, obavlja se u 5-8 koraka, zavisno od inicijalnog stanja i konstrukcije terase. U najsloženijem slučaju, kada je postojao problem, odnosno voda se zadržavala na terasi ili je postojalo curenje, potrebno je pre postavljanja hidroizolacije obaviti pripremne radove:

  1. Uklanjanje svih slojeva iznad stare hidroizolacije.
  2. Pravljenje nove cementne košuljice ukoliko sva voda nije oticala ka slivniku.
  3. Reparacija slojeva ispod stare hidroizolacije koji su oštećeni, provera da li je armatura ugrožena.

Kada su ovi pripremni radovi gotovi (kod novoizgrađene terase nema pripremnih radova), može se početi sa postavljanjem hidroizolacije. Vredi reći da u slučaju koriščenja sistema koji podrazumevaju stakleno-tekstilne mrežice, postoji faza između faze 3 i 4, u kojoj će mrežica biti utisnuta u prvi sloj hidroizolacije. Malteri koji se kombinuju sa mrežicama ponekad imaju i osobinu da se pločice mogu postavljati direktno na njih, bez lepka, tako da u tom slučaju takođe ostajemo na ukupno pet koraka.

Faze postavljanja hidroizolacije su:

1. Čišćenje površina.

Kombinacijom pranja, usisavanja, struganja, itd, stvara se potpuno glatka površina na kojoj nema čestica prašine, prljavštine ili ostataka građevnskih materijala. Hidroizolacija mora biti spremna, odnosno kompoenente pomešane kako bi nanošenje počelo odmah po čišćenju, tj. da bi na očišćene površine palo što manje prašine i atmosferskih čestica.

2. Postavljanje prvog sloja hidroizolacije.

Neki tipovi tečnih i polutečnih hidroizolacija zahtevaju nanošenje podloge tj. prajmera u vrlo tankom sloju. Iako to može delovati kao proces koji oduzima vreme, potrošnja hidroizolacije kod sistema koji koriste prajmer može biti manja, što ceo proces čini ekonomičnijim. Slojevi se mogu nanositi specijalnim drvenim alatima, špahtlama, valjkovima, itd. Debljina sloja obično je između jednog i dva milimetra, ali nije greška naneti ni sloj od tri milimetra ako ima dovoljno materijala.

3. Dodavanje traka za dodatno osiguravanje stranica, prelaza i spojeva.

Zavisno od sistema, sušenje prvog sloja traje nekoliko sati, a za to vreme postavljaju se zaštitne trake na najkritičnija mesta, kuda voda najčešće prolazi - na spojeve poda i zida, oko slivnika, na ćoškovima. Traka koju preporučujemo je Sika SealTape S, veoma elastična i laka za postavljanje, a mnogi je koriste za spojeve zidova i poda čak i kada postavljaju pločice u unutrašnjim prostorijama. Trake su široke, tako da pokrivaju desetak centimetara u oba pravca. One se uranjaju u prvi sloj izolacije, nakon čega se malo deblji sloj nanosi na vertikalne delove traka, kako bi bile sasvim pokrvineme. Debljina vertikalnog sloja ne bi trebala da predstavlja problem, jer se podrazumeva da ostatak unutrašnjeg zida već poseduje debeli sloj maletera ili termoizolaciju, tako da bi hidroizolacioni sloji trebao da u ravni sa ostatkom zida.

4. Postavljanje drugog sloja hidroizolacije.

Naredni sloj hidroizolacije postavlja se čim se prvi sloj osuši. Važno je napomenuti da prvi sloj treba ostaviti da se suši, bez preteranog ravnanja, osim inicijalnog ravnanja u momentu nanošenja. Fino ravnanje može se obaviti šmirglom kada se postavi drugi sloj. U većini slučajeva značajno ravnanje nije ni potrebno. jer se preko drugog sloja hidroizolacije svakako nanosi lepak za pločice. Uvek postoji opasnost da kiša upropasti postavljanje hidroizolacije, tako da je veoma važno pažljivo pratiti prognozu i postaviti lepak tokom dana kada nema šanse za padacvine. Takođe, temperatura bi trebala biti između 10 i 25 stepeni celzijusa, zavisno od rešenja koje se koristi.

5. Nanošenje lepka za pločice, postavljanje pločica, fugovanje

Kada je u pitanju izbor lepka za pločice, preporučuje se upotreba specijalnih lepkova koji funkcionišu kao dodatni sloj hidroizolacije, posebno ako se prostorija ispod ploče koju izolujemo greje. Takođe, potrebno je koristiti lepkove istih proizvođača čiji se proizvodi za hidroizolaciju koriste. Tako, ako je koriste Sikalastic hidroizolacija, treba koristiti SikaBond-TB lepak za pločice ili SikaCeram lepak za keramiku. Samo postavljanje pločica preko hidroizolacije obavlja se na isti način kao kada se pločice postavljaju na druge površine, pri čemu je potrebno koristiti posebne, vodoodboje fug mase. Ukoliko je osoba koja postvalja pločice dovoljno vešta, preporučuje se postavljanje pločica sa što manjom debljinom fuga, jer ipak su pločice bolja zaštita čak i od najbolje mase za fugovanje. Izbor pločica je takođe veoma važan, jer nisu čak ni sve pločice za spoljnu upotrebu iste. Pločice koje se postavljaju u bašti mogu da budu delimično porozne, ali pločice koje se postavljaju na terasi moraju biti maksimalno vodoodbojne.

Koliko je dobra hidroizolacija važna najbolje se vidi u kriznim situacijama. Iako će i stara hidroizolacija izdržati prosečne padavine, kada dođe do višednevnih padavina masovno počinju da se javljaju problemi na terasama i krovovima. Zato, ako niste sigurni koje rešenje je korišćeno i kada je postavljena hidroizolacija, prilikom sledećeg uređivanja ravnog krova ili terase najbolje je ponovo postaviti hidroizolaciju, jer tako ćete biit sigurni u slučaju jakih kiša, a vaše nove pločice trajaće daleko duže. Hidroizolacija nije skup ni komplikovan proces, a štiti najranjivije elemente doma, terasu i ravan krov, od najčešćeg izazova sa kojima se objekti u Srbiji suočavaju - velikih količina vode.



© ROMA Company 2023. Sva prava zadržana. Razvoj Smart Web.