Koliko košta izrada ili popravka fasade?

Koliko košta izrada ili popravka fasade?

Izrada ili popravka fasade je investicija u koju vlasnici kuća i stanova često ulaze nedovoljno informisani. Cena fasade ne zavisi od promenljivih faktora, kao popravka krova ili renoviranje kupatila, već je definisana cenom materijala. Fasada se postavlja ili menja samo jednom u nekoliko decenija, i zato treba biti vrlo oprezan kako biste odabrali rešenje koje će dugo biti funkcionalno i izgledati lepo kao prvog dana. Posle čitanja ovog bloga ostaje samo da istražite koliko trenutno košta koji sistem i bićete spremni da ugovorite posao.

 

Izolovana malterisana fasada, izbor 95% vlasnika kuća i stanova

Od aluminijumskih i staklenih fasada na poslovnim zgradama, preko fasada od kompozitnih ploča na kvalitetnijim novim stambenim zgradama i fasada od prirodnih materijala na negovanim starim objektima, postoji veoma mnogo tipova fasada. Bez obzira na tip fasade, njena uloga je uvek ista: da zaštiti objekat od uticaja vremenskih prilika, da pruži termoizolaciju i hidroizolaciju, smanji nivo buke i, konačno, da bude nosilac estetike celog objekta, jer najmanje dve trećine vidljive površine objekta je upravo njegova fasada.

U ovom tekstu bavićemo se jednim tipom fasada, a to je izolovana malterisana fasada, jer ona je izbor vlasnika prilikom svake restauracije fasade na stambenim zgradama i prilikom skoro svakog projekta na kućama, i samo jedna od 20 fasada koje se izvode na već podignutim objektima nije ovog tipa. Razlog je to što složenije ventilisane fasade, koje kao spoljni sloj imaju kompozitne ploče, aluminijum ili bilo koji nekontatni materijal (nije zalepljen na izolaciju), spadaju u deo projekta, i ne ugovaraju se odvojeno od podizanja objekta. Tako, iako u prestižnijim delovima Beograda, Novog Sada i drugih gradova možemo videti brojne nove kuće sa nekontaknim, tj. obloženim fasadama (nažalost prečesto od aluminijuma), kada se postavljanje fasade posebno ugovara, to su situacije kada je najbolje rešenje izolovana malterisana fasada, jednostavno jer je to rešenje daleko povoljnije od drugih i najpraktičnije je za brzo postavljanje na objekte koji su već u upotrebi.

Izolovana malterisna fasada poseduje dve ključne komponenete koje određuju cenu: izolacioni materijal i završni sloj. Osim izolacije i završnog sloja, za postavljanje fasade potrebni su i lepak za učvršćivanje izolacije, staklena ili pocinkovana mrežica koja se postavlja preko izolacije, tiplovi, ankeri za fasade debljeg sloja, kao i profili koji se postavljaju na uglove, prelaze, ispod krova i oko prozora.

 

Cena izolacije: stiropor, stirodur, kamena vuna

Izolaciju treba da bira vlasnik, jer majstori obično podrazumevati da se radi sa stiroporom, kao univerzalni izolacionim materijalom, iako postoje i brojne druge opcije.

Izolacioni materijali, od manje efikasnih ka efikasnijim su:

• Stiropor. Dobra polazna tačka za svaki projekat, uz bolju izolaciju sa većom debljinom. Cena stiropora je već od 1.5€/m² za najtanji, 5cm stiropor, do preko 10€/m² za izolaciju veće debljine (16cm i više). Postoje razlike u ceni i kvalitetu stiropora od proizvođača do proiizvođača, tako da uvek treba dobro istražiti tržište pre kupovine i proveriti koji će stiropor majstori koristiti, odnosno da li je moguće dobiti bolji za isti novac.


• Neopor. Stiropor tamnije boje koji sadrži vlakna ugljenika, što omogućava bolju termičku izolaciju. Cena neopora je oko 50% viša od cene stiropora, ali ako uzmemo u obzir da je reč o razlici od 1-2€ po kvadratnom metru, neopor se uvek isplati kada vlasnik želi što tanju fasadu i što bolju izolaciju. Cena neopora ponekad deluje previsoka ali to je samo zato što ga proizvode uglavnom renomirane kompanije, tako da se neopor u pitanju nikako ne može porediti sa običnim stiroporom, već samo sa stiroporom iste kompanije, i tada razika u ceni nije značajna.


• Stirodur. Materijal tvrđi od stiropora, otporniji na vlagu, mehnička oštećenja i brze temperaturne promene. Najveća prednost stirodura je to što su ploče daleko tanje od ploča stiropora, pa je tako minimalna debljina svega 1cm, dok je kod stiropora minimalna debljina 5cm. Iz tog razloga, izolacija stirodurom najmanje menja prvobitni izgled objekta. Cena stirodura je oko 3€/m² za tanje ploče debljine 2cm, 7-8€/m² za srednje ploče debljine 5cm i preko 15€/m² za najdeblje ploče, kakve se obično koriste za stambene zgrade.


• Kamena (mineralna) vuna. Proizvodi se u pločama i ima najbolja termoizolaciona svojstva. Cena mineralne vune varira zavisno od proizvođača i tipa vune, ali nije značajno viša od cene kvalitetnog stiropora, a prodaje se u sličnim debljinama kao stiropor. Budući da ima veću efikasnost, mogu se koristiti tanji slojevi nego kada je u pitanju stiropor.


Iz ovog kratkog pregleda možemo da zaključimo da su stiropor, neopor i staklena vuna dobre opcije za većinu situacija, dok je stirodur najbolji za kuće koje mogu biti izložene jačim udarima vetra, snežnim nanosima, poplavama, kao i kada želimo da izolacije ne učini objekat zadebljanim. Prilikom izbora izolacionog materijala treba proveriti ponudu na tržištu i zatražiti majstorima ponude koje uključuju barem stiropor i kamenu vunu kao opcije, kao i uporediti cene kod dva ili tri preduzimača. Velika je šansa da jedan preduzimač, koji standarno radi sa kamenom vunom nudi nižu cenu za tu opciju, dok drugi preduzimač, često jer nema vešte majstore, izbegva kamenu vunu i stoga daje visoku cenu kako bi se klijent odlučio za stiropor.

 

Koja je poželjna debljina izolacije?

Izolovana malterisana fasada može se realizovati kao fasada tankog sloja izolacije ili fasada debelog sloja izolacije. Fasade debelog sloja su ređe i koriste se uglavnom u novogradnji, kada investitor ne želi da povisi previše cenu kvadrata složenim fasadnim sistemima ali želi da pruži stanarima maksimalnu izolaciju. Debeloslojne fasade zahtevaju sistem ankera preko kojih se razapinje mrežica za malter i podrazumevaju izolacioni sloj od oko 20cm. Izolacija tankog sloja je daleko češća, jer se veoma impresivni rezultati u izolaciji mogu postići korišćenjem slojeva debljine do 14cm, kod kojih se staklena mrežica utiskuje direktno u malter.

Poželjna debljina izolacije zavisi od tipa zidova, tipičnog utroška na grejanje tokom zimske sezone i nivoa izolacije koji pružaju prozori. Izolacija višeg nivoa od onog koji pružaju prozori neće imati efekta, tako da je poželjno uporediti izolacionu moć, odnosno W/mK vrednosti prozora i izolacije. Za kuće u kojima se koriste sve ili gotovo sve prostorije, u kojima se stalno obitava i u kojima je račun za grejanje visok, preporučuje se deblja izolacija, svakako preko 12cm, dok je u drugim slučajevima često dovoljan i sloj do 10cm, posebno ako zidovi već imaju dobre termoizolacione karakteristike.

Kada se zidovi sastoje od samo jednog sloja šupljih blokova, izolacija debljine manje od 10cm može biti nedovoljna. Sa druge strane, kod starih kuća ili zgrada koje poseduju debele zidove od cigle, izolacija debljine do 10cm je često dovoljna, a ponekad, na primer ako se radi o zgradi ili kući koja je zaklonjena drugim objektima, čak i samo 5cm. Kada se koristi tanka izolacija uvek je bolje koristiti neopran, stirodur ili kamenu vunu, jer je stiropor debljine manje od 10cm ipak nešto slabiji izolator.

Sa druge strane, ako se prisetimo da su se fasade ranije izrađivale bez izolacije, dakle samo od više slojeva maltara, čak i sloj od 5cm predstavlja veliki napredak, kao što veliki napredak predstavlja i fasada bez izolacje u odnosu na goli zid. Svako ko je nekada boravio u kući koja ima samo malter kao izolaciju i u kući na kojoj uopšte nema fasade zna da je u prvom slučaju kuću moguće zagrejati, a u drugom skoro nemoguće.

 

Izbor završnog sloja i cena maltera za fasade

Cena fasade u većoj meri zavisi od cene završnog sloja nego od cene izolacije, posebno ako se kao izolacija koristi stiropor. Završni sloj najčešće uključuje osnovni malter koji se postavlja na termoizolaciju i završni malter, kao finalni sloj fasade. Cene završnih maltera znatno variraju od proizvođača do proizvođača, posebno kada su u pitanju najnoviji sistemi koji poseduju sposobnost samočišćenja i otporni su na alge i buđ. Iz tog razloga je veoma važno da se informišete koji će završni malter majstori koristiti, kako biste mogli da uporedite ponude. Postoje malteri, obično novijih tipova, koji se nanose iz samo jednog sloja.

Malteri mogu biti zaribani ili fini, u zavisnosti kakvu strukturu fasade želimo. Sam izgled fasade zavisi i od gladilice i od poteza koji majstor upotrebljava. Kvalitetni završni malteri poseduju visoku paropropusnost, što je veoma važna osobina maltera, budući da fasade koje čine nisu ventilisane. Otporni su na vlagu, pojavu buđi i algi, a upravo je buđ jedan od najčešćih razloga zašto jeftiniji malteri, posebno naneti na mestima na kojima prirodno ima vlage, brzo pocrne. Napredniji malteri su veoma dugotrajni, odnosno ne menjaju izgled usled erozije. Svaki malter može se farbati u bilo koju boju, a najbolji malteri imaju postojanu boju u svakom delu zrna, čak i kod krupnijih granulacija. Malteri krupnijih granulacija su nešto skuplji, budući da oni daju najbolji završni izgled.

 

Finalna računica kako se dobija cena fasade mogla bi da se predstavi ovako:

IZRAČUNAVANJE CENE FASADE BEZ SKELE I RADA MAJSTROA (IZOLOVANA MALTERISANA FASADA)

 

Slabija izolacija

Srednja izolacija, bolja estetika i trajnost

Jaka izolacija, najbolja estetika i trajnost

Izolacija

3€/m²

5€/m²

10€/m²

Lepkovi, tiplovi, mrežica i drugi potrošni materijal

4€/m²

4€/m²

4€/m²

Podloga i završni malter

2€/m²

3€/m²

5€/m²

Ukupno

9€/m²

12€/m²

19€/m²

Ako dodamo standardnu cenu rada majstora od 5€/m², dobijamo da je cena fasade od 14€/m² do 24€/m², što i odgovara većini ponuda koje su dostupne online. Međutim, u tim ponudama obično je zaračunat skuplji rad majstora, a koristi se jeftiniji materijal. Prema tome, ovde navedene cene predstavljaju idealnu varijantu - ako klijent uspe da ugovorio posao sa kvalitetnim materijalima i to plati manje od 20 evra po kvadratnom metru, on može biti zadovoljan. Na ovu cenu treba dodati cenu skele, što je bitan faktor, koji može podići ukupnu cenu i do 30%.


Kada su završni malter u pitanju, cena i kvalitet su obično u direktnoj vezi i vrlo je isplativo uložiti nešto više novca u bolji malter, budući da je razlika po kvadratnom mestu evro ili dva u odnosu na povoljnije maltere, a trajnost i vizuelni efekat su na daleko višem nivou. Kao i kada je u pitanju izbor izolacije, tražite ponude, kako od istih majstora, tako i od različitih majstora za maltere više tipova i cena. Ukoliko nisu voljini da koriguju cenu za oniliko kolika je doplata za skuplji materijal, već insistiraju da rade sa svojim materijalom, to je uglavnom zato što već imaju materijal, što je slična situacija kao sa običnim krečenjem. To ne znači da ne treba da prihvatite takvu ponudu, ali ipak ne sme biti razlog da odustanete od kvalitetnijeg završnog maltera ako ga želite.

Recimo još da osim se kao završni sloj na fasadama osim maltera kože koristiti i fasadna boja. To je takođe korektan izbor, posebno za one koji žele potpuno glatke zidove, ali zbog bolje otpornosti maltera na vremenske uslove, koroziju i fizička oštećenja, kao i lakoće reparacije, malteri su univerzalnije rešenje u odnosu na fasadne boje.

 

Cena fasade u praksi

Za kraj, iako smo videli da cena fasade uopšte ne mora biti visoka, u novije vreme vlada deficit dobrih majstora, budući da je manje onih koji uče zanat a mnogi odlaze u inostranstvo. Zbog toga, cena često daleko odstupa od one koju možemo dobiti ako jednostavno saberemo cenu materijala i fer cenu od pet evra po kvadratnom metru za rad majstora. Ponekad, posebno tokom toplih meseci kada se najviše radi, i kada je najbolje postavljati fasadu, teško je naći majstore i po ceni od 10 evra po kvadratnom metru fasade, posebno u Beogradu i ako se rade viši spratovi. Cena skele za postavljanje fasade nominalno se računa oko tri evra po mertu kvadratnom, ali tako niska cena obično važi samo za prvi i drugi sprat, dok korišćenje skele na višim spratovima predstavlja veliki dodatni trošak, zbog čega je veoma bitno da stanari u istoj vertikali podele trošak postavljanja fasade (još jedan očigledan razlog zašto u zgradama nije dobro obnavljati fasadu deo po deo je ujednačenost boje).

U Beogradu je moguće dobiti subvencije za sanaciju fasade na stambenim zgradama, i veoma je važno da upravnik zgrade podnese svu potrebnu dokumentaciju na konkurse koje raspisuju gradske opštine. Za vlasnike privatnih kuća dobra opcija su krediti za energetsku efikasnost, kod kojih je moguće ne samo platiti u ratama, već konačno platiti manje od ukupne cene radova, budući da se na kraju dobija povrat dela sredstava (otprilike u visini PDV). Naravno, da bi se zaključio ugovor za radove koji će biti subvencionisani ili predmet kredita potrebno je da izvođač bude pravno lice. Razlika u ceni između majstora sa kojim se posao ugovara usmeno i pravnih lica koja daju ugovor i garanciju je danas sve manja, pa čak se i gubi, iako nažalost činjenica da fasadu radi registrovana firma nija garancija da će kvalitet radova biti bolji, budući da mnoge firme unajmljuju priučene majstore. Na kraju krajeva, kao kod svih radova u građevinarstvu, najbolje je kada možete da dobijete kontakt firme ili majstora čije ste delo videli, jer to je najbolja garancija da ćete i vi biti zadovoljni.



© ROMA Company 2022. Sva prava zadržana. Razvoj Smart Web.