Koliku uštedu donosi termofasada?

Postavljanje termoizolacije u domu je najbolji način za trenutno smanjenje potrošnje energije i veliku dugoročnu uštedu novca. Sa termoizolacijom spoljnih zidova i, ako je neophodno, krova, biće potrebno daleko manje energije da se održi prijatna temperatura, bilo da je napolju toplo ili hladno. Budući da termoizolacija smanjuje brzinu prirodnog izjednačavanja spoljne i unutrašnje temperature, u dobro izolavanom domu dugo je toplo i kada nije uključeno grejanje zimi i dugo je hladno leti posle gašenja klima uređaja. Kroz manju potrošnju energije dajete svoj doprinos očuvanju životne sredine, a važno je napomenuti i da za 30% bolja izolacija ne znači i 30% manji račun za struju, već uštedu od oko 50%, jer je loša fasada najčešći razlog dogrevanja stanova strujom tokom dana i odlaska u crvenu zonu potrošnje.

U ovom članku ćemo istražiti kolike su uštede koje se postižu postavljanjem termoizolacije u stanu i u kući, koji su najbolji materijali za termoizolaciju, te koja je cena termoizolacije i koja je cena rada majstora.

Šta je i od čega je sačinjena kvalitetna termoizolacija?

Termoizolacija fasade se poslednjih godina spominje kao jedan od najboljih rešenja za podizanje energetske efikasnosti doma. Pored toga, izolacija ima i izraženu estetsku funkciju, pre svega jer veoma lako može staroj fasadi da podari novi sjaj, a pritom i čuva životnu sredinu. Međutim, ušteda energije je značajnija samo ako se termoizolaciji pristupi veoma temeljno. Zbog toga je važno da svaki element bude kvalitetan i precizno ugrađen od strane iskusnih majstora.

Treba imati na umu da postoji više vrsta termofasada, ali na našim prostorima najčešće rešenje, koje pruža odličan odnos cene i kvaliteta, predstavljaju kontaktne demit fasade, koje su dobile ime po proizvođaču fasadnih sistema Demit iz Slovenije. Suštinski, termofasada je svaka fasada koja poseduje visok stepen toplotne izolacije (oko λ = 0,035 W/mK). Uglavnom se termofasadama smatraju beskontaktne fasade na novim objektima, kao i kontaktne fasade sa adekvatnim slojem termoizolacije, bilo da je u pitanju kamena vuna ili stiropor.

Termofasada sadrži sledeće elemente:

• Podlogu, odnosno staru fasadu na koju se nanosi termoizolacija. Pre bilo kakvih radova prvo se utvrđuje stanje fasade kuckanjem ili grebanjem, a ukoliko je ona u lošem stanju, izvode se dodatni radovi kako bi se skinuli delovi u lošem stanju kako bi se ona poravnala;
• Lepak za stiropor koji osigurava da stiropor bude trajno zalepljen za staru fasadu ili ciglu/beton. Lepak može da bude posebno formulisan samo za lepljenje stiropora, ili za lepljenje stiropora i armiranje. Ovaj element mora da bude kvalitetan i da ima dobre karakteristike kako bi ploče od stiropora ostale postojane i nakon dugogodišnjeg izlaganja spoljašnjim uslovima;
• Stiropor (EPS), koji predstavlja glavni izolator, i jedan je od najvažnijih faktora pri odabiru fasade. Kvalitetan stiropor ima dobre termoizolacione karakteristike, a za veću uštedu energije tu su i stiropori sa dodatkom grafita, dok se za veću izdržljivost korsiti stirodur koji je tvrđi;
• Tiplove, koji dodatno drže stiropor u slučaju da je reč o visokim objektima, kada je podloga u izuzetno lošem stanju ili kada se postavljaju ploče od kamene vune;
• Lepak za mrežicu i armaturnu mrežicu koja drži završni sloj, a ona se za stiropor najčešće lepi posebnim lepkom ili lepkom koji ima dvostruku ulogu. Za razliku od lepljenja stiropora, za armiranje i postavljanje podloge se koristi deblji sloj lepka, pa je samim tim i potrošnja lepka veća.
• Podlogu za završni sloj i završni sloj. Kada se lepak dobro osuši, na njega se nanosi prajmer ili podloga za završni sloj, a zatim i završni sloj. Reč je o jedinom vidljivom delu fasade koji uglavnom ima estetsku funkciju, mada napredniji završni slojevi igraju bitnu ulogu u odbrani od buđi i vlage.

Šta utiče na cenu i koliko košta termoizolacija fasade?

Na pitanje koliko košta termoizolacija fasade je veoma teško dati odgovor, pre svega zato što cene usluga majstora variraju od mesta do mesta, ali ne treba zaboraviti ni materijale kojih je mnogo, a čije cene takođe variraju u odnosu na proizvođače, prodavnice i karakteristike koje nude. Detaljnije o cenama smo govorili u našem posebnom blogu “Koliko košta popravka ili izrada fasade”, tako da ćemo u ovom članku dati samo uopšteniji prikaz elemenata koji formiraju cenu fasade, kako bi stekli uopštenu sliku.

Lepak za stiropor i armiranje, potrošnja i cena

Lepak za stiropor je jedan od najvažnijih elemenata koji mora da drži stiropor za fasadu duži niz godina bez većih problema. Lepak se nanosi na ploče od stiropora, a način, odnosno metod, zavisi od samih majstora, ali ne bit trebalo da pokriva više od 40% jedne ploče. Cena lepka za stiropor variraju od proizvođača do proizvođača, a u obzir treba uzeti i potrošnju. Lepak se pakuje u džakove od 25 kg, a cena džaka varira od 5 do 10 evra. Skuplji lepkovi obično bolje lepe, imaju dodatnu zaštitnu funkciju, i mogu se koristiti kako za lepljenje stiropora tako i za lepljenje mrežice. Potrošnja lepka zavisi od konkretnog proivođača i samih karakteristika lepka, i kreće se u razmeri od 3.5-5 kg/m2 za lepljenje i 5-7 kg/m2 kada se koristi za armiranje i gletovanje. Ako u obzir uzmemo cenu i potrošnju, prosečna cena lepka iznosi oko 0,8-1.6 evra po kvadratnom metru.

Stiropor (EPS), stirodur i mineralna vuna

Stiropor je ekspandirana polistirenska pena (EPS) koja čini glavni deo sistema za termoizolaciju. Na tržištu se mogu naći stiropori za fasadu, sendvič zidove ili krovove, a od namene zavise i njihove karakteristike i debljina. Radi lakšeg raspoznavanja, pakovanja sa fasadnim stiroporom su najčešće označena crvenom bojom, a on dolazi u debljinama od 1 do čak 20 cm.

Beli i sivi stiropor

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada propisuje obavezan nivo termoizolovanosti objekata, koji važi za sve nove objekte i sve radove na renoviranju fasada. Da bi zgrade ispunile ove kriterijume dovoljno je koristiti stiropor u debljini od 8-10cm kao glavni termoizolacioni materijal, iako to ne znači da nema potrebe za debljom ili gušćom izolacije da bi se ostvarila još veća ušteda. Cena jednog kvadratnog metra belog fasadnog sitropora debljine 10 cm, koji je i najčešći, iznosi oko 5-6 evra (imajte na umu da cene mogu da budu izražene za ploče veličine 100x50 cm, odnosno 0,5 m2). Pored klasičnog (belog) stiropora, postoji i sivi stiropor koji dobija boju od primesa grafita. Grafit u ovom stiroporu ima niži koeficijent toplotne provodljivosti, pa može da bude i do 20% efikasniji od klasičnog belog stiropora. S obzirom na bolje karakteristike, za kvadratni metar morati da izdvojite i do 1-2 evra više u odnosu na klasični. Međutim, u obzir treba uzeti činjenicu da će grafitni stiropor debiljne 8 cm imati iste izolacione karakteristike kao klasični od 10 cm.

Kamena vuna je nešto izdržljivija i dugotrajnija od stiropora, a pritom pruža i bolju termalnu i zvučnu izolaciju u poređenju sta stiroporom iste debljine. Međutim, s obzirom da su ploče nešto teže, obavezno je i tiplovanje. Ipak, to je najmanji trošak, jer su ploče od kamene vune znatno skuplje, pa ceo sistem fasade sa kamenom vunom može biti i 30-40% skuplji od demit sistema. Stirodur je tvđi od stiropora i otporniji jena vlagu, mehnička oštećenja i brze temperaturne promene. Najčešće se koristi na fasadama koje su izložene oštrim vremenskim uslovima, ali deblje ploče imaju slabiju paropropusnost, zbog čega može da se pojavi vlaga i buđ na unutrašnjim zidovima.

Šta je bolje, stiropor ili vuna?

Da bismo odredili u kojoj situaciji je za izolaciju bolji stiropor a u kojoj situaciji staklena vuna, pođimo od prirode samih materijala. Naime, stiropor ili ekspandirani polistiren je veštački materijal koji je naftni derivat. Iako sastav stiropora za izolaciju čini samo 2% nafte i 98% vazduha, on se klasifikuje kao gorivi materijal. Sistemi sa stiroporom se tako po ETICS sistemu svrstavaju u E klasu gorivih (samogasivih) materijala. Sa druge strane, kamena vuna je prirodni materijal koji se po ETICS sistemu klasifikuje kao negorivi materijal, koji počinje da se topi tek na temperaturama preko 1000 stepeni celzijusa. Poređenja radi, stiropor zadržava pozitivne karakteristike "samo" do temperature od 80 stepeni.

Izolacija objekta mineralnom vunom

Stiropor i kamena vuna imaju slične termoizolacione karakteristike, odnosno koeficijent toplotne provodljivosti za ploče iste debljine. Međutim, vuna ima takvu strukturu da apsorbuje zvuk, tako da kamena vuna mnogo bolje izoluje objekat od spoljašnje buke. Pored toga, vuna ima neuporedivo bolju paropropusnost, tako da u domu neminovno ima manje vlage.

Kada je reč o ugradnji, sistemi sa stiroporom i kamenom vunom se podjednako lako ugrađuju. Ipak, stiropor je znatno lakši, zbog čega se lakše transportuje i manipuliše pločama. Ploče od kamene vune su teže, pa se pri postavljanju obavezno tipluju za podlogu. Međutim, kamena vuna je čvršća i elastičnija, pa samim tim i znatno otpornija na spoljašne promene temperature, mikroorganizme, štetočine, udare i hemikalije, zbog čega važi za istrajniju.

Na kraju, domaćim kupcima jedan od najvažnijih faktora pri izboru jeste i cena. Kada se u obzir uzmu svi materijali, termoizolacioni sistemi sa kamenom vunom mogu da budu skuplji i za 40% od kontaktne fasade sa stiroporom. Ukratko, oba rešenja su dobra i oba pružaju dobru termoizolaciju, ali kamena vuna ima neke bonus kvalitet, zbog čega je skuplja.

Mrežica, lajsne i ostali potrošni materijal

Preko stiropora se postavlja armaturna mrežica, koja drži završni sloj, a koja je propisana na 145g/m2. Mrežica uglavnom nije skupa, i cena po kvadratu je niža od jednog evra. Međutim, pri postavljanju treba u obzir uzeti minimalno preklapanje od 10 cm na ivicama dve trake. Na uglovima fasade se postavljaju lajsne koja se koristi za ojačanje i zaštitu ivica, a cena za lajsnu dužine 2,5m je manja od 0,5 evra. Ako se pri postavljanju koriste i tipli, približna potrošnja iznosi oko 6 tipli po kvadratnom metru, pa cena raste za oko 0,5 evra po kvadratu. Ovi potrošni materijali uglavnom nisu skupi, ali ih ne treba izostaviti iz računice.

Završni sloj i podloga

Završni sloj daje željeni izgled fasadi i uključuje osnovni malter koji se postavlja na termoizolaciju (prajmer) i završni, odnosno dekorativni malter, kao finalni sloj fasade. Cena zavisi od proizvođača afiniteta, tehničkih i estetskih zahteva. Novija tehnološka rešenja su donela malter koji je izuzetno otporan na buđ i razlike u temperaturi, pa dugo ostaje postojan, odnosno ima istu boju kao i pri postavljanju. Ipak, ovakav malter može koštati blizu 6 EUR/m2, dok cena jeftinijih pada i do 3 evra po m2, ali uz dozu rizika.

Cena fasade sa radom majstora

Sabiranjem potrošnje svih materijala dolazimo do ukupne cene fasade, koja će varirati od 10 do 20 evra po kvadratnom metru za materijal. Cena rada majstora zavisi od brojnih faktora i trebala bi da iznosi oko 5 evra po kvadratnom metru, ali kada se fasada radi u jeku sezone, broj slobodnih majstora varira, pa su cene i do 10 evra po kvadratnom metru. Uz to, u obzir treba uzeti cenu iznajmljivanja skele, koja može da podigne cenu i za 20-30%, posebno kada je reč o visokim objektima.

Tako, cena fasade ne bi smela biti iznad 30 EUR/m2 za najskuplja rešenja, a može biti i svega oko 12 EUR/m2 ako nije potrebna skela, ako se radi sa najpovoljnijim materijalima i ako posao dogovorite sa majstorima koji nisu skupi. Najisplativije je raditi sa malim preduzimačima koji imaju nekoliko radnika i registrovanu firmu. Manji preduzimači ne rade više poslova istovremeno i poštuju rokove, a registrovana firma predstavlja određenu garancija kvaliteta radova.

Ušteda na primeru prizemne kuće površne 80m2

Da bi konačno dali odgovor na pitanje koliko štedite postavljanjem termofasade, predstavićemo vam primer koristeći cene koje smo naveli u tekstu. Ukoliko krenemo od neke od nižih cena termoizolacije od svega 15 evra/m2, i manje porodične kuće čiji spoljni zidovi imaju površinu od 120 m2, dolazimo do cene termofasade od 1800 evra. Pogledajmo sada koliko jedno takvo domaćinstvo troši na struju:

a) Grejanje na drva

Prosečan dom površine 80 m2 koji je loše izolovan, godišnje za grejanje potroši oko 8-9 metara kubnih drva, a u slučaju izuzetno loše enrgetske efikasnosti ili oštrijih zima, taj broj može lako da dosegne i 12m3 za jednu sezonu. Svedoci smo izuzetno velikih oscilacija cene ogreva poslednje godine, gde su cene u jeku sezone i u samoj grejnoj sezoni prelazile i 100 evra po kubnom metru u većim mestima. Cene su danas nešto niže, ali ne treba zaboraviti i troškove prevoza, sečenja i cepanja. Zbog toga će ukupni troškovi grejanja na drva za sezonu za loše izolovanu kući površine 80m2 biti oko 1000 evra.

b) Grejanje na pelet

Pelet je bez sumnje sve popularniji energent, ali usled dešavanja na tržištu i nešto sporijeg procesa proizvodnje, poslednja godina nije bila bila previše idealna po pitanju cene. Cena jedne tone je u jeku sezone prelazila 350 evra, a neretko je to bilo i 400. Da se vratimo na računicu, potrošnja peleta u sezoni kod loše izolovanih domova doseže i 20 kg/m3. Tako je za kuću od 80 m2, standardne visine prostorija 2,7-2,8 m, potrebno oko 4,3 tone peleta. Uzimajući prosečnu cenu peleta od 350 evra, za sezonsko grejanje je potrebno i do 1500 evra.

c) Struja

Agencija za energetiku u svojoj računici prenosi da domaćinstva u Srbiji troše oko 150 kWh/m2 za grejanje tokom zimske sezone. Međutim, taj broj u loše izolovanim ili neizolovanim prostorima doseže i 200 kWh/m2. To znači da je za grejanje prostora od 80 km2 tokom sezone potrebno čak 16.000 kWh. Uzimajući u obzir trenutne cene kilovat-časa, cena struje za grejanje u sezoni biće najmanje 1000 evra, odnosno više ako se zalazi u crvenu zonu, što će najverovatnije biti slučaj.

Konačna računica

Ugradnjom standardne demit fasade sa stiroporom debljine 10 cm, ušteda usled poboljšane termoizolaije iznosiće najmanje 30%. Ušteda može biti i veća ako se izoluje krov i nema velikog gubitka toplote kroz prozore, ali iznosiće najmanje 30%. To znači da će domaćinstvo koje inače troši 1000 evra po sezooni početi da troši 300 evra manje, odnosno da će se fasada koja je koštala 1800 evra otplatiti već za šest godina. Neko će možda reći da je cena od 12 evra po m2 nerealno niska, ali van sezone i kada se ne postavlja skela nije teško pronaći majstore kojima odgovara ta cena, pogotovu ako se ne radi u centru grada.

Osim direktne uštede, kuća sa novom fasadom će izgledati bolje i vredeti više, a smanjiče se i troškovi održavanja jer više neće biti vlage i buđi na zidovima. Ušteda je indirektno još veća jer će se manje vremena trošiti na održavanje toplote, posebno ako je potrebno ložiti peć. Ne treba zaboraviti da je kredite za energetsku efikasnost relativno lako dobiti, tako da nismo daleko od istine ako kažemo da termofasada konačno košta samo nekoliko stotina evra, budući da od mesečne uštede na grejanju možete platiti ratu kredita za energetsku efikasnost ako ste dali učešće od 30%. Nažalost, u zgradama je malo komplikovanija situacija jer se morate dogovoriti sa drugim stanarima i često će se desiti da jedna stanar ne može ili neće da uloži u fasadu, ali nemojte dopustiti da vas to zaustavi, jer ako nekoliko komšija zajednički plati za jednog komšiju koji nema sredstava i dalje će se ugradnja termofasade isplatiti već za nekoliko godina.